Ovo je priča o mom putu razvoja. Priča o isceljenju. Priča o prosvetljenju. Povezivanju, i opraštanju. Moj put je podrazumevao rast i privlačenje, manifestovanje, svedočenje..stvaranje obilja. stvaranje duhovnog i stvaranje materijalnog obilja. moj put je podrazumevao kreiranje savršenog partnera, mojeg drugog Ja. Kreiranje posla koji volim i ostvarenje mojih najlepših snova.
Na tom putu mnogo sam učila. I dalje učim.
Upoznala sam mnoge učitelje, čula mnoga mišljenja..pročitala mnogo knjiga.
Prihvatila sam samo ono što mi je odgovaralo, ono što je bilo u skladu sa mojim ciljem, ono sa čim sam bila potpuno uskladjena. Lako je..samo zamislite da ste Pepeljuga..i isprobajte neku odluku, zamišljajući se u njoj, kao da položite nogu u cipelicu..isprobajte je...da biste osetili da li je ta cipelica vaša.
Ovo je primenjivo u svim oblastima.
Od toga, da li ćete za svoje lečenje odabrati konvencionalne metode, ili alternativu. Do toga, da li ćete poslušati savet svog autoriteta, ko god on bio..učitelj..roditelj..life coach..ili savet svog srca..glas svog srca..
Ono što sam ja naučila, na svom putu, je da je uvek najbolje odabrati ono učenje koje je
POTPUNO
APSOLUTNO
100%
u skladu sa vašom namerom, vašim ciljem i sa kojim ste apsolutno uskladjeni.
I zapamtite, ne uzimajte nikada osrednja i nepotpuna rešenja..Nikada i nigde. Jer znajte da uvek za vas postoji najbolje rešenje. najbolji scenario.
i cipelica, koja je prava, samo na vašoj nozi..
Odlučila sam da ispričam svoju priču, u znak zahvalnosti svim onim učiteljima, koje sam, na svom putu, sretala, i čije priče sam ja čula..i naravno..u nadi, da će i ova moja priča, isto tako pomoći nekome, na njegovom putu.
i odlučila sam da to bude ovako, najjednostavnije, bez posebnih kanala, filmova, muzike i specijalnih efekata, jer je, smatram, najvažnije upravo ono što imam da vam kažem.
Ja verujem da su duše skrivene iza maski. da kriju svoje oči, iza mnogih različitih lica..kroz mnoge živote..ali uvek su iste njihove oči..duša je uvek jedna.
Na mom putu..ja sam otkrila jednu baštu..
u toj bašti, možda je sada, puno korova, možda otrovnog bršljena, možda i neka štetočina..i možda su najlepše biljke, uvenule.. možda plodovi padaju sa drveta, i nema ko da ih sakupi..možda, bašta, sada već deluje zastrašujuće, i možda vam neće biti prijatno da u nju zakoračite.
ali..znate šta?
ta bašta je tu, u vama..
ja je zovem Vrt duše moje.
a taj vrt..kada ga upoznate..shvatićete da je najčudnovatije mesto na kom ste ikada bili..
i svaki napor koji učinite..kada se sagnete da podignete suve grane sa zemlje, i ruke isprljate blatom, i prašinom..a znoj vam se skupi na čelu..preporodiće u vama jednu novu energiju..i kada se razvedri dim vatre spaljenih grana..pred vama će zablistati crna, rodna zemlja.
Vi ćete odabrati seme.
I položiti ga u zemlju...spustiti oba dlana na nju...i čekati..
a nežna biljčica...koja se stidljivo promoli iz zemlje...biće vaša najradosnija suza...ponosna..
i svaka kap znoja...sada će biti novi cvet, novi miris, nova blagost.
jer, ovde, u ovom vrtu je lekovita trava koju tražite..u njemu je ljubav, za kojom čeznete..u njemu je i lavirint..beskrajni hodnici zimzelenih živica..trn poneki..
Put...i puno pogrešnih skretanja..
ali, ne bojte se..
to je vaš lavirint..vi znate kako kroz njega proći..i znate kako da u njemu ne zalutate..
ali, ako se,ipak, izgubite..samo bez panike...
vi znate pravi put..
dodjite, pokazaću vam..
